Glad nije uvek samo fizička potreba za hranom. Ponekad jedemo zbog emocija, navike, dosade ili zato što nam nešto prija. I nijedan od tih razloga ne znači automatski da radimo nešto pogrešno.

Kako prepoznati fizičku glad?

Fizička glad najčešće se razvija postepeno. Možeš je osetiti kao prazninu u stomaku, pad energije, slabiju koncentraciju ili jednostavno misao da je vreme za obrok.

Kada smo fizički gladni, uglavnom smo otvoreni za različite vrste hrane, a osećaj gladi se postepeno smanjuje tokom jela.

Ipak, ne osećaju svi glad na isti način. Signali mogu da se razlikuju od osobe do osobe, pa čak i iz dana u dan.

A šta je emocionalna glad?

Emocionalna glad često se javlja kao želja da hranom odgovorimo na neko osećanje. Možda nam je dosadno, možda smo pod stresom, usamljeni ili nam je potrebna uteha.

Ponekad se pojavi iznenada, uz želju za određenom namirnicom ili ukusom.

ALI HRANA NIJE SAMO GORIVO.

Ona je i zadovoljstvo, tradicija, povezanost, uteha i deo naših najlepših uspomena.

Problem nije u tome što nekad pojedemo čokoladu kada smo tužne, već kada hrana postane naš jedini način da se nosimo sa neprijatnim emocijama.

Šta možeš da uradiš kada nisi sigurna kakvu glad osećaš?

Umesto da odmah procenjuješ da li bi trebalo da jedeš, pokušaj da zastaneš i postaviš sebi nekoliko pitanja:

- Šta trenutno osećam u svom telu?
- Kada sam poslednji put jela i da li sam pojela dovoljno?
- Koje emocije osećam?
- Da li mi je sada potrebna hrana, odmor, razgovor, predah ili možda nešto drugo?

Ova pitanja nisu test koji moraš da položiš pre nego što sebi dozvoliš da jedeš. Njihova svrha je da bolje razumeš svoje potrebe.

I ako shvatiš da želiš hranu zbog emocija, to ne znači da moraš da je odbiješ.

Cilj nije da jedeš samo kada si fizički gladna.

Već da izgradiš odnos sa hranom u kojem ima mesta i za potrebe tela i za zadovoljstvo, bez stalnog preispitivanja, krivice i pravila.

I zato intuitivna ishrana ne znači da svaki put moraš savršeno da prepoznaš svoju glad. Ona znači da polako učiš da slušaš sebe, sa više radoznalosti, a manje osuđivanja.