Zašto sam napravila ovu platformu
Kada danas pogledate moj život, verovatno biste pomislili da sam oduvek imala zdrav odnos prema hrani i treningu, ali istina je potpuno drugačija.
Moja prva dijeta bila je u drugom razredu srednje škole. Trajala je deset dana i jela sam samo jednu stvar. Lubenicu.
Tada nisam znala da će tih deset dana biti početak više od deset godina borbe sa hranom, sopstvenim telom i osećajem da nikada nisam dovoljno dobra.
Kao dete nisam razmišljala o kalorijama, pravilima ishrane ili tome kako moje telo izgleda. Hrana je bila samo hrana, a pokret nešto što mi je donosilo radost. Sve se promenilo kada sam prvi put postala svesna svog izgleda i kada sam poverovala da moje telo treba da bude drugačije da bih bila prihvaćena. I prvo sam počela sa dijetama.
Na početku su to bile kratke restrikcije, a onda različiti načini ishrane. Godinama sam tražila savršeni plan koji će mi konačno doneti mir sa hranom i osećaj kontrole nad sopstvenim telom.
Bila sam vegan, brojala sam kalorije, merila porcije, pratila unos proteina, imala pravila za gotovo sve što jedem…
Na površini je to izgledalo kao da vodim zdrav život, a i sama sam želela da verujem da sve to radim zbog zdravlja. Ali sam uvek podsvesno znala da je veliki deo toga zapravo bio pokušaj da kontrolišem svoje telo i da promenim svoj izgled.
I vremenom je ta potreba za kontrolom počela da ostavlja posledice. Pojavili su se prvi problemi. Hormoni su mi bili van balansa. Menstrualni ciklus je postao neredovan, i imala sam nekoliko višemesečnih izostanaka. Imala sam probleme sa kožom i ekcemima. Kosa je u jednom periodu počela drastično da mi opada. Problemi sa štitnom, nizak libido, problemi sa spavanjem. I na kraju ono što me je najviše pogodilo i što je ostavilo najveće posledice, problemi sa varenjem i IBS.
Istovremeno sam razvila odnos prema hrani koji me je sve više udaljavao od sebe. Što sam bila restriktivnija tokom nedelje, to su epizode prejedanja postajale intenzivnije.
Postojali su trenuci kada nisam mogla da se zaustavim. Jela sam i onda kada više nisam bila gladna. Jela sam do fizičke nelagodnosti. A onda sam se osećala krivom, razočaranom u sebe i obećavala sebi da ću od sutra ponovo biti disciplinovana.
Taj ciklus se ponavljao godinama, a prelomni trenutak se dogodio tokom mog boravka u Americi na Work & Travel programu.
Tada sam po prvi put posle mnogo godina prestala sam da brojim kalorije. Ne zato što sam želela, nego nisam imala uslova. Ali problem je bio što nisam imala poverenja u sebe.
Kada godinama živite u restrikciji, izgubite sposobnost da prepoznate šta vam zaista treba, a telo dugo pamti sve ono što ste mu uskraćivali.
Tada sam počela da shvatam da problem nikada nije bio u hrani, već u odnosu koji sam imala prema sebi.
Po povratku kući donela sam odluku koja mi je tada delovala zastrašujuće: više nikada neću brojati kalorije.
I to nije bio kraj mog puta.
Zapravo, bio je tek početak.
Godinama sam učila kako da ponovo verujem svom telu. Kako da prepoznam glad i sitost. Kako da prestanem da donosim odluke iz straha. Kako da razlikujem ono što mi zaista prija od onoga što mislim da treba da radim.
Paralelno sa tim menjao se i moj odnos prema treningu.
Dugo sam verovala da je napredak moguć samo kroz disciplinu, forsiranje i konstantno pomeranje granica.
Ali što sam više učila o telu, hormonima, nervnom sistemu i dugoročnom zdravlju, to sam više shvatala da nije svakom telu potrebno isto svakog dana.
Nekada nam je potreban izazov, nekada snaga, a nekada odmor.
I sve to se računa.
Danas više ne verujem u pristup po kojem svi treba da treniraju isto, bez obzira na energiju, fazu ciklusa, stres ili stanje organizma.
Verujem u slušanje tela, u pokret koji podržava život i verujem da sve možemo da budemo i snažne i nežne.
Upravo iz tog iskustva nastala je ova platforma.
Napravila sam ono što je meni bilo potrebno pre nekoliko godina, mesto gde pokret nije kazna, gde ne postoji pritisak da se telo menja i gde se napredak ne meri samo intenzitetom.
Mesto na kojem možeš da naučiš da ponovo slušaš sebe, da izgradiš poverenje u svoje telo i da pronađeš način kretanja koji će te podržavati dugoročno.